После тачно два дана, и који сат и минут приде, комплетирана је прва фаза (ре)дизајнирања блога - Шљива са мало ћирилице. Па, шта мислите? Хоће ли издржати потенцијалне терористичке нападе?

Између осталог још једна ствар је данас окончана, делимично додуше, а то је вашар у Трнави. Остало је још вечерас да се мало деца поиграју на вртешкама и рингишпилу. Можда буде и нека прилика за фотографисање, али сигурно (надам се Боже) да неће бити компајлираног квад-окто звука који тако милозвучно прави ту дивну и складну какофонију.

Фаза један је готова. Остало је још да се среди претрага (као и део за претрагу), затим систем за читање пуног текста, и на крају сређивање коментара. Други део овог подухвата ће бити после краће паузе, јер и ја имам душу, па мало да одморим.

Узгред, поздрав људима из Администрације, вечерас сам им закерао пар пута што сајт није радио, али шта да радим када ја тада радим. Најлепши блог, неће сам од себе да се створи. :)

Морао сам да ставим исту сличицу, то је ипак култна ствар.

Прошло је много, чак и превише времена да бих ја поново сео за рачунар и написао нови унос на свом блогу. Разлога превише, оправдања никада доста. Било како било, ви сада читате овај нов текст са мог, делимично редизајнираног блога. Неки се можда сећају (домаћица, дмц...) на шта је то личило.

Ово што видите је делимично завршен посао. Остало је још цела десна страна да се реформатира као и футер. Ваљда ћу се на то дати сутра (увече).

Пре тога да чујем како сам вам недостајао, и како је ова сцена блоговања била мртво море до тренутка када сам поново ступио на сцену.

Ево, оправдавам зашто стојим на листи најбољих, још увек. (Даље)

Вако...

Млого ствари се издеш-гађало па је ред да их објавим овако, овде. А пре свега тиме штедим време да свакоме појединачно јавнем шта се дешава.

Елем од моје неодговорности и лењости (што да се лажемо?) нисам се посветио, па скоро, свему.
Та половичност је баш ударила са свих страна.  Да ли је време ограничавајући фактор или концепт времена, остаје ми да са још којим љетом господњим видим.

 (Даље)

Поставља се јасно друштвено-политичко (назови) питање.

Србијо куда то идеш? 

Верујем да би сви волели да знамо одговор на ово питање. Синоћ разговрам са другаром о томе како све више и дубље тонемо. Но, плашим се да не знам где то тонемо и у шта. Изолацију? Санкције? Рат? Дестабилизацију?

Шта ће да се среди када дође нова-стара власт? Не знам којом ће то стилском фигуром да нас следећа влада испали из топа учмалости, или којим ће глаголом да нас условно заробе ови други. 

 (Даље)