У свакодневној размени информација са пријатељима добијем линк ка сајту "Хостесе Београд" (http://www.hostesebeograd.com/) са напоменом да је посета практично обавезна. Добро, нисам у дефициту са хостесама, нити су ми неопходне у овом тренутку, али да видим о чему се ради. И, имам шта да видим.

Да кренем од претпоставке да сте већ отворили линк постављен изнад и да сте при томе стекли какав такав утисак о поменутом злочину против веб дизајна.

Прво да кренем од себе, ја нисам веб дизајн гуру нити ћу то некада постати. Сматрам да у Србији има пар људи који заиста знају свој посао и од којих свако од нас има шта да научи. На жалост свих нас (а на њихову општу радост), ти људи углавном раде за суме које нису прихватљиве домаћим газдама.

Тако да почетници и вечити аматери остају да раде овде на пројектима који су далеко изнад њих.

Покушаћу да овај сајт сагледам из Џ углова (Џ = x) како не би исплао да особе које су га осмислиле и направиле буду "хејтоване", а девојке које се већ налазе тамо увређене.

Употребна вредност сајта

Да, сматрам да овај сајт има велики потенцијал и употребну вредност. Не, овај сајт тренутно нема функцију осим што се на њему могу наћи фотографије девојака које желе да раде као хостесе.

Претпоставимо да Марко, менаџер мрчндајзинга (где му само титулу наденуше) жели да направи промоцију производа своје фирме. Производ има, али зализан са својим новим ајФоном и Долџе-Габана цвокерима не би успео да пренесе просечном потрошачу жељу да му удели још који динар како би купио и фармерке да му се "салије" комбинација.

Стога, се Марко одлучује да ангажује младе, често, свесно наивне, девојке које ће за своту од 1.000 до 2.000 динара осам сати смешкати се у парадној униформи компаније "Брашно & Другари". Не желим да омаловажавам те девојке, знам лично неколико, већина су дивне особе које презентације и промовисање производа виде као начин зараде. Није ни мало наивно стајати осам сати и смешкати се људима који се у глави прерачунавају да ли имају довољно новца за хлеб и млеко, па им само ти још фалиш.

У земљи Србији, овакав сајт је добродошао, али на овакав начин и стање у каквом је сада, парасецима је далеко од било чега што има смисла.

Изглед и утисак сајта

Овако нешто можете да урадите само некоме кога мрзите. Дизајн треба да има стил, какав такав. Да је дошао са пијаца, опет треба барем боје да се сложе, ако ништа. Овде то не постоји ни у траговима.

Позадина сајта је прва ствар која ми је унела осећај вртоглавице. Подсећа на пужа или Сарајевски бурек, а ако се сећате албум Дина Мерлина - Бурек има исти фазон на омоту.

Употребљени су транспарентни ПНГови за већину графичких елемената и интеграција Гоогле преводиоца предстаљају тачку на "модерне" аспекте ове презентације.

Фонт којим је написано име сајта се више нигде не види, нити употребљава. Текстуално сајт има два различита типа фонта серифни и санс-серифни што негде и негде може да прође, али овде делује као да је подножје сајта налепљено на садржај. О бојама текста, не треба причати, јер сајт није намењен петогодишњацима већ пословном окружењу где постоје некакви стандарди у комуникацији.

Насловна страница сајта носи 6х6 мрежу фотографија девојака које су поставиле своје профиле на сајт. Квалитет фотографија је занемарљив, али оно што се на њима може видети се креће од учтвиог до крајње ласцивног. Што утиче на општи утисак и квалитет презентације у целини. Зар насловна страна није могла да садржи пет или шест изабраних профила, име и кратак и локацију, са барем једним или два блока текста о томе како користити сајт (за оне који објављују и за оне који траже)?

Дугмићи који указују да можете прећи на следећу страну су провидни, плави и једва видљиви, а читљивост је испод границе разумног.

Када отворите профил једне од девојака можете видети шест фотографија са једном увеличаном. Помислио сам "Добро је, можда су урадили динамичко постављање фотографија у пољима зависно од величине или...", али не, нису. Систем прегледа постављених слика је рудименталан у најбољем случају.

Поље у коме се налазе основне информације је форматирано, тј. скоро да и није форматирано уопште. Све информације су истог приоритета и нема никакве организације информација.

Подножје сајта је са неким листићима, цветићима који се само ту могу видети и нигде више. Ако користите неки елемент на сајту, или га користите у потпуности или га не користите.

Стил, ако га тако можемо назвати, је мешавина стакла, метала и треће димензије. Општи утисак је да је на пројекту радио тим средњошколаца из Машинско-стакларске уз помоћ оних преко пута из текстилне.

Могућности на сајту

Сајт јесте динамичан тј. нека динамика постоји иза свега овога. Основни код је писан у ПХПу и све лежи на бази у позадини.

ЈаваСкрипт код је малим делом ауторски, а остатак је употреба џејКвери фрејмворка, ХајСлајд скрипте и Гуглових решења за Интернет Експлорер.

Од могућности, поред прегледа слика и добијања штурих информација, чак ни те штуре информације нису стављене у функцију. Не постоји никаква могућност претраге, ни према градовима у коме се налазе девојке, ни према годишту, ни према висини/тежини, описима... Апсолутно тај аспект је занемарен. Тако да се све своди на монотоно веслање са стране на страну.

Да ли се неко запитао колико је потребно времена да се све то прегледа? На сајту је тренутно 146 профила девојака. Да вам је за сваку страну потребно, рецимо, четрдесет секунди, биће вам потребно 97 минута да прегледате све тренутно доступне профиле.

Узмите у обзир да треба да се сетите после 97 минута шта сте видели и кога те изабрали да му понудите посао. Не постоји опција стављања у подсетник неког од профила. Да не говорим о напреднијим опцијама које би дозвољавале упраљање са листама.

Декорум и добар укус

Да ли је некоме пало на памет да провери годиште тих девојака? Неке од њих нису правно-пословно способне, јер нису пунолетне.

Практично пријаву на сајту може послати било ко, и ту нема никакве провере информација.

Описи који су постављени у оквиру профила су некада врло информативни и сконцентрисани на посао, мада има и бисера који су за повратак у први разред основне.

Фотографије које девојке постављају су прича за себе. Волео бих да поред дугмета за бирање фотографија стоји упозорење, а када кликну на њега још једно, ко је би гласило овако:

"Поздрав! Сада ћеш изабрати фотографије које ћеш поставити на сајт. Ове фотографије ће бити јавно доступне. Размисли о томе који тип фотографија ће ти помоћи у добијању посла, а не у добијању понуда за брак. Као и то да ли би тебе било срамота да твоји родитељи виде такве фотографије.

Срећно,
Администрација сајта".

Општа оцена

Размислите да ли ћете да верујете некоме ко има овакав сајт и чија пословна имејл адреса се завршава са gmail.com.

Тренутно ово је сајт за усамљене менаџере продаје који би желели да упознају лепу, упорну, комуникативну и дружељубиву девојку за мање од 50 евро центи по сату. Као и за девојке које сматрају да им Фејсбук нуди превише приватности.

Ко зна, двоје су се тако смували. :)

За крај, поздрав особама из фирме која је радила сајт. Сматрам да имају више да пруже од овога и да ће моје критике (овакве какве јесу) узети као сигнал да нешто треба да промене да би унапредили свој сајт и своје пословање.

Какав је ваш став?

Шта мислите о популарности хостеса код нас? Да ли је ово експлотација девојака или добра прилика за џепарац?