Музика, ван просотрни и ван временски концепт. Као дете тадашње СФРЈ (1984.) остао ми је усађен тај ген Југословенства и братства јединства и како једна ствар води другој мој музички укус је био и биће музика која се на тим просторима слушала.

Кербер, Леб и Сол, Азра, Парни Ваљак, Црвена Јабука, Прљаво Казалиште, Бајага и инструктори, Хари Мата Хари, Мерлин, Осми Путник, Рибља Чорба, Освајачи, Ван Гог, У Шкрипцу, Регина, ЈУ група, Галија, Денис и Денис, Бијело Дугме, Тути Фрути Бенд, Пилоти, ЕКатарина Велика, Болеро, Плави Оркестар, Филм, Викторија, Тајм, Зана, Нови Фосили, Магазин...

----- 

Нека ми опросте сви које нисам споменуо, заиста много их је, ово је само листа мени драгих, које и данас волим да чујем.

Но како се десило да се СФРЈ распадне и подигну се неки невидљиви зидови који раздвајају, тако се десило да су ствари које су некада цветале рок и поп музика, постаје шунд и кич. Неке ствари се нису промениле, чак су постале боље но што се дало очекивати. Пример за то је бивши оснивач и певач групе Осми Путник, Златан Штипчић - Ђибо, познатији нам као Ђибони ( или Џибони, како неки изговарају ).

Особа која је мене фасцинирала квалитетом и начином који тај квалитет презентује кроз спотове, интервјуе, свој лични имиџ. Највише ми се допадала његов изглед, ако смем то да прокоментаришем без да будем оптужен да сам хомосексуалац ( а нисам, за случај да се неко двоуми :) ), из доба албума Миракул који је убедљиво нешто најбоље што сам чуо за свога века.

За њега сам чуо 2001. године на мору, послушао сам пар његових песама са албума и закључио да је то суво злато музичке уметности, са пуним правом заслушује епитет уметност. Када сам дошао кући, отишао сам право у Електру (прва једина и најбоља продавница дискова на црно и бело) и купио, оргинал, морао сам.

Како овде у Чачку, Србија, нико још није ни био чуо за Ђиба, односно његову соло каријеру, сваком приликом коју сам имао другарима и другарицама сам пустао његове песме.

Пре можда две или три године, више се и не сећам, док сам радио на локалном радију ( Радио М ) као тонац, пронашао сам његову песму "Посољени зрак и разливена тинта" са албума Јуди, звири и бештимје, и то уживо, снимак са неког концерта. Како песму не могу окачити, и не желим, због копирајта, а и због тога што га поштујем и сувише да бих то урадио, оставићу само текст песме.

=====
Понекад сам пијан, до уха насмијан
И душа ми је отворена књига
Моје небо је посољени зрак
А моје море разливена тинта
Коме бити захвалан, животе мој?

Кренем обалом коју добро знам
Само два минута пјешице до луке
Гдје се дјеца играју, пред нама скривају
Иглом избодене руке

Па опсујем да не могу простије
Мада одавно сам побјего из гета
И мјесец изнад нас има окус хостије
А цеста мирис изгубљеног свијета

Моје небо сад је посољени зрак
А моје море разливена тинта
Зато пјевам да не поједе ме мрак
Јер да нисам ово ја бих био бољка
Коме бити захвалан, граде мој?

Понекад сам пијан, до уха насмијан
И живот ми је отворена прича
Ја се често спотакнем, ал се увијек дочекам
Ја сам човјек који нема брига
Коме бити захвалан, граде мој?
====

ПС
Заиста препоручујем да послушате уживо верзију!

Иначе поздрав свима који верно пратите мој блог, хвала Вам! Ви сте разлог зашто и пишем у крајњој линији, увек волим да прочитам нове коментаре!