Поставља се јасно друштвено-политичко (назови) питање.
Србијо куда то идеш?
Верујем да би сви волели да знамо одговор на ово питање. Синоћ разговрам са другаром о томе како све више и дубље тонемо. Но, плашим се да не знам где то тонемо и у шта. Изолацију? Санкције? Рат? Дестабилизацију?
Шта ће да се среди када дође нова-стара власт? Не знам којом ће то стилском фигуром да нас следећа влада испали из топа учмалости, или којим ће глаголом да нас условно заробе ови други.
Далеко, даље, у пространства недосањане будућности летимо авионом који нема крила, а бензин је наша лаковерност.
Плашим се, да уђем у разговор са људима о томе, јер ми се чини да ће због своје странке/политике/идеје ће продати и последњи грам интегритета као идивидуа, ма шта ја рекао, причао или хтео да кажем.
Забрињава ме појава деце, баш тако, у политичке сврхе и за политичке циљеве. Политика је постала грана привреде, која се пред нашим очима развија брже него било која друга. И тако један по један, један по један, постају таоци тог заната.
11. Маја, неко ће изгубити, надам се да то не буде нико од нас.
Срећан Вам Ђурђевдан!
Biće jako neizvesno i ko zna šta će se dešavati. Osnova za brigu postoji , ali najveći krivac za sve što se desi biće narod koji tako želi.
Odgovor je jasan, i svima vidljiv - Srbija ide u "(#"(/&=?!"#?!)("#/
iskreno se nadam da će, za promenu, pobediti pamet.
nada poslednja umire, zarne?
Prijatno!